Kosovski proplanci

Zoran Aleksić

Kosovske proplanke u zanosu leta
Poznate drumove, moje rodno selo
Pupoljke rane u jagodi cveta
Ovo toplo sunce što me časak srelo

Pozdravljam

Ognjište staro na kome sam snio
Miris zrelog žita, dugo toplo leto
Pozdravljam i tebe draga Metohijo
Nisam tako hteo, ali eto

Eto

Gledam tvoja brda i slušam tvoje reči
Koje će mi samo uspomenu dati
Da l’ to frula kraj stada ječi
I na prohujale dane hoće da me vrati

Vrati

I kosovska pesma začu se kraj stada
Poznati glasovni bas bruji iznad sela
Zar čobani ne znaju da me tuga srela
I da ovog trena, moja duša strada

Strada

Kao da će pogked k nebu da me vine
Osluškujem šapat svoje domovine
Pravim zadnji korak, potpaljujem vatre
Zavičajna ljubav hoće da me satre

Odlazim

O, da li je ta ljubav, nikad dosad jača
Samo bol i patnja, što ugasla nije
Do ovoga časa, kad se gnušam plača
I spremam se otrgnuti što prije

Što prije

Zoran Aleksić

Ostavite prvi komentar

Ostavite komentar

Vaša imejl adresa neće biti objavljena.


*