Što li, noćas, jauče vetar i razbija san
Selici, koja se plaši promene svake
Što li, noćas, bruji niz poljane naše
I u jurnjavi valja krupne oblake
Da l’ selica jezdi, negde, gde je topla klima
Gde proleća cvatu i sunce goru ljubi
Ja je tako slutim, al’ jesen je bila
U te daljine slepe moj vidik se gubi
Sanjaju i njive, vrapci na breg sleću
Dok gledam te tako, srce mi se steže
Ko prut drhtim, al’ mreti neću
Jer samo ljubav za te me veže
Hoćeš li mi, selico, opet pod prozorom doći
Da cvrkut ti, jednom još, čuje stari drug
Ili ćeš mi pri odlasku mahnuti krilom
Kada budeš pošla na daleki jug
Možda ćeš mi dolaziti u snu
Al’ biće to iz daleka, iz daleka
Zaželeću, nekad, da vidim tu lepotu
Misao će da joj se nada i da čeka
A ja ću stati, negde, gde vetri viju
Gde uspomene hodaju i sećanje krili
Čekat’ ću u nadi sklopljenih očiju
Ne bi li te vetri do me dovetrili
Ostavite komentar